Ја као јунак бајке

    Био једном један свет, поприлично чудан, и ја сам живео на том свету. У том свету се све могло догодити, па чак и да математика буде лака.

     У том свету ја сам волео да шетам једним истим путем, тај пут је био дугачак и сваког дана нешто ново се дешавало. Зато сам кренуо са мачем и штитом, за сваки случај.

     Прва чудна ствар на коју сам налетео јесте пуж који говори. Пуж ме упита:

     „Странче, да ли ми можеш помоћи да однесем ову грану до куће мог пријатеља? Треба му за потпалу, он је пуж голаћ и живи близу планине.“

     Ја му одговорих: „ Могу, али под једним условом – да ми постанеш пријатељ.“

     Пуж ми одговори: „Договорено!“

    Пуж и ја смо кренули ка планинама, али на путу смо срели баку која је рекла: „Ако желите да прођете поред мене живи, мораћете да одговорите на моју загонетку!“

     Пуж и ја одговорили смо: „Добро, како гласи загонетка?“

     Вештица рече: „Загонетка гаси: Кад скок један нарави, цео свет се тресе – ко је то?“

     Пуж и ја се одмах бацимо на размишљање. Ја се сетим да су Монголи некада веровали да је свет седео на жабиним леђима и сваки пут кад скочи, деси се земљотрес. Убрзо сам повикао: „Жаба!“

     Вештица на то одговори: „Тачно, смете да наставите пут.“

     Ја потрчах од среће и заборавих да ми је пуж на рамену. Спаде ми с рамена у провалију. Ја скочим за њим и ухватим се за грану, на сву срећу, ухватио сам и пужа. Извукао сам нас из провалије, али ми је грана коју смо пуж и ја носили његовом другу испала у провалију. Пуж и ја смо кренули ка његовом другу тужни. Кад одједном из провалије излети змај.

     Змај нас упита: „Је ли ово ваше?“

     Ја одговорих: „Да, да ли можеш да нам је вратиш, треба да одемо до пужевог друга?“

     Змај дружељубиво одговори: „Да, и одвешћу вас тамо.“

     Пуж и ја смо захвалили змају и поздравили се с њим. Ја сам довео пужа до пријатеља, урадио сам своје. Пуж је ркао: „Ти си урадио своје, сад ћу ја своје.“ Тог дана смо постали пријатељи.

     Све је добро што се добро сврши.

Вујадин Нујкић 5-1

Авантуре Мајнкрафт чудовишта

    Далеко од цивилизације, у свету Мајнкрафт, живело је пуно животиња: вукова, оваца, прасића, крава, кокошака, зечева, лигњи, риба, дивљих мачака, а највише је било чудовишта. Иако су чудовишта била добра, људи који су такође живели у свету Мајнкрафт, убијали су их, јер су их се плашили. Убијали су их и убијали, да је на крају остало само неколико чудовишта, по једно од сваке врсте. То су били: Ендермен, Близмен, Дух, Слајм, Магма-коцка, Скелетон, Зомби, Зомби-пигмен, Вештица, Крипер, Паук, Пацов, Телепорт-буба и Слепи Миш. Сви су они имали супер моћи и били су најбољи пријатељи.

     Пошто су они једини преживели, држали су се заједно и смишљали план за рат против људи. Имали су мање шансе за победу, због тога што су најјача чудовишта, Херобрин, Витер и Ендер-драгон, погинули у прошлом рату са људима из непознатог разлога. Тај разлог је био нови пројекат најпознатије особе у селу.

     Научник је смислио нови начин заштите сељана, прављење злих чудовишта на посебан начин. Чудовишта по имену Ајрон-голем и Сноу-голем, била су чудовишта која су помагала људима тако што су поседовала велику снагу и могла су да победе било које чудовише које им се нађе на путу. Међутим, преостала група чудовишта није знала ништа о људским помоћницима и кренула је у напад без важних информација.

     Село је било ограђено високим каменим зидом, а поред врата капије стајао је Ајрон-голем као стражар. Видевши га, чудовишта су се сакрила иза дрвећа. Дух, Слајм и Магма-коцка су били превише велики за дрво, те их је Ајрон-голем одмах видео и напао. Слепи Миш, Пацов и Телепорт-буба су се толико уплашили да су побегли главом без обзира. Преостала чудовишта су остала на тајном месту и почела да праве диверзију. Скелетон и Близмен, који су имали моћи напада на даљину, почели су да гађају Ајрон-голема стрелама и ватреним куглама. Он је кренуо ка њима, несвестан да му се Крипер налази иза леђа. Пошто је Крипер имао моћ експлозије, он је експлодирао и поразио Ајрон-голема. Сноу-голем је чуо експлозију, видео Крипера како се смешка и почео да га јури у недоглед, обезбедивши другим чудовиштима слободан улаз у село. Сељани су се одмах предали, а Зомби и Паук, који су имали своју полицијску станицу, одмах су их стрпали у затворске ћелије, оисм Научника који се дао у бег. Чудовишта су га јурила све до ивице вулкана, осим Зомби-пигмена, који је иначе био лењ. Тада је Научник скочио са ивице вулкана и више нико никада није чуо за њега.

     Чудовишта су направила велико славље, за које је Ендермен био задужен. Свако чудовиште се услелило у по једну кућу некадашњег села, а људи више нису крочили ногом у свет Мајнкрафт.

Михајло Лилић 5-1