Наши мали-велики ствараоци

поставио/ла Ивана Михајловић 12.05.2016. 02:22   [ ажурирано 12.05.2016. 02:33 ]
Наставник биологије Славољуб Тоскић такође радо чува радове својих бивших ученика, па смо тако дошли и до текстова бивше ученице наше школе - Тамаре Милошевић, која је била заљубљеник у биологију, а сада је матурант Економско-трговинске школе. Радове који су пред вама писала је у шестом разреду као члан Биолошке секције школе.
Билогија



Биологију учим и снагу мучим.
За биологију бих све дала,
чак и када бих пала.

Толико је волим
да не могу да јој одолим.
Биологија је баш здрава
и увек је она права.

Биологија прпучава биљни и животињски свет
зато је и волим као најдражи цвет.

Биологију волим и желим да је знам,
зато се трудим да је што боље упознам.

Када узмем књигу у руке,
увек се орасположим без муке.

Учим биологију и када сам тужна,
али ми она увек даје знање
и зато сам јој много дужна.

Тамара Милошевић
Живот у капљици воде



     И би прасак и створи се Земља. Из зрнца магле и прашине наста она, наша планета. А из једне обичне капљице воде, провидне и чисте, која није обећавала ништа необично, деси се чудо - ЖИВОТ.
     Тако је почела прича о нама и нашем постојању. Та сасвим обична капљица спојила се са другом, трећом, нарастала и ширила се. Док нису постала бића. И када је дала живот планети, наставила је мирно да тече као да се ништа није догодило. Као да је знала да је то њен задатак и она га је успешно обавила. Тако теку реке и дан данас. Спајају и раздвајају. Плоде и полављују. Доносе и доносе, разгаљују и растужују. Теку оне вековима, од постанка па до данас. Некад бистре, некад мутне, некад намрешкане, а некад равне као огледало.
     У њима су се огледале младе невесте, крстила деца, пила говда и по њима пориспао прах умрлих. Оне нису само везе између две обале. Оне су веза међу људима, континентима и обичајима. Некада су биле чисте и бистре. А данас?
     Данас човек брзо живи. Често нема времена за шетњу поред релке или пецање. Све што је прљаво и загађено завршава у реци. Цео град слива своју прљавштину у њих.
      А оне, мутне и тешке, и даље теку, натоварене свим тим отпадом. Боре се, довијају, али губе битку пред тим моћним непријатељем - ЧОВЕКОМ.
      Зато, човече, сети се одлакле је све почело. Присети се да није било те бистре капљице, не би ни ти данас ходао овом планетом.
      Чувај све капљице овога света, јер можда је нови живот у њима.

Тамара Милошевић

Comments