Књижевност инспирише

поставио/ла Ивана Михајловић 25.01.2016. 00:38   [ Ажурирао/ла 14.12.2017. 06:29 Саша Лабан ]

ЉУБАВ КАО МОТИВ И ВЕЧНА ИНСПИРАЦИЈА...


"Смрт војводе Пријезде" као песма о вечној љубави

    Пре неколико векова, жене
су се према својим мужевима односиле као према господарима, биле су патријархално васпитане, верне и одане.
    Песма
"Смрт војводе Пријезде" говори о поразу, личној и општој трагедији и великој љубави и верности. Пријездина верна љуба, госпођа Јелица, веома је одана, лепа и брижна жена, добре душе и великог срца. Она је прави идеал Српкиње, поносне и патријархално васпитане жене. Била је јако посвећена свом супругу, лојална и храбра.
    Велико искушење за њихову љубав било је управо писмо цара Мехмеда, које стиже војводи. Војвода није могао да науди Јелици, па јој је дао могућност да бира да ли ће часно погинути са њим или постати Турчинова љуба. Тада је Јелица показала своју оданост супругу и да би радије ризиковала свој живот за љубав и веру, него изгубила своје достојанство и била понижена.
    Уследила
је тешка, али једина исправна одлука.
"Морава нас вода отхранила,
нек' Морава вода и сахрани."
    Топлим длановима на хладном ветру и снажним прстима држали су се једно за друго. У њеним очима, јасно као дан, Пријезда је могао видети љубав. Њено лице скривало је сву бол која ју је гушила. Тешким дисањем прикривала је све мисли које су јој обузимале срце. Док су скакали у воду, сви лепи тренуци које је доживела са војводом, својом највећом љубављу, приказивали су јој се пред очима.
    Тада се све смирило. Хладна Морава прихватила је као једно ова два тела и заједно са Сталаћем плакала за њима.
    Права љубав као Јеличина и Пријездина, заувек живи. Свако ко има онолико љубави као Јелица и тако велико срце, богат је и срећан. Начин на који она гледа своју највећу љубав, непроцењив је. Верујем да и њихова љубав и даље живи.



СТАЛАЋКА ТВРЂАВА



Ива Анђеловић 7-3




Народну епску песму "Смрт војводе Пријезде" можеш прочитати овде!
Бајке нас уче да је човек без љубави као фењер без светлости

    Љубав покреће свет. Љубав несвесно диригује људима и чини да чак и оно нестварно, недостижно - постане стварно.
    Шта је то љубав и да ли се речима може описати? За децу је љубав онај осећај "лептирића" у стомаку, неописива радост и румени образи. Често се развија из пријатељства и прераста у нешто више. Када се најмање надамо, онај Купидон, бог љубави, својом стрелом погађа наше срце и ми падамо под утицај особе, коју тада искрено волимо и ценимо.
    Љубав обједињује свет. Без ње не би било ни нас, нити читавог човечанства, људска раса не би опстала без љубави.
   

    Та шармантна љубав има моћ да споји чак и два неспојива тела и учини да то између њих буде истински. Прави пример за то је бајка "Звезда у чијим је грудима нешто куцало", где приповедач жели да истакне да је чак и немогућа љ
убав могућа, да је боље изабрати љубав и цео живот посветити вољеној особи, но изабрати вечност и целог живота бити усамљен.
    Осећање љубави код Звезде је изазвала појава песме и чаробног звука. Слушајући предивну песму чобанина, упловила је у неки свој предивни свет који ју је чинио срећном. Знала је да се за љубав треба борити јер је љубав разлог њене среће, Да је изабрала вечни живот, не би "горела од љубави", не би имала тај нежни осмех на лице, њен живот не би био испуњен и увек би тражила тај последњи делић да га употпуни. Бајка нас учи да је љубав наш водич кроз живот, разлог сваком нашем буђењу, да бисмо за љубав отишли и на крај света, јер знамо да нас на крају чека вољена особа.
    Када сте у недоумици, увек послушајте срце и учинићете праву ствар!
    Не треба судити о љубави између две различите националности, вере... Не треба слушати злонамерне људе, већ треба слушати срце и преиспитати себе.

Александар Дабижљевић 7-3
 и Ива Анђеловић 7-3

Comments